Naslov Méthodes d'identification des unités linguistiques à connotation culturelle
Naslov (hrvatski) Metode identifikacije kulturološki konotiranih jezičnih jedinica
Naslov (engleski) Methods for identifying linguistic units with cultural connotations
Autor Hilda Bednjanec
Mentor Barbara Vodanović (mentor)
Član povjerenstva Vanda Mikšić (predsjednik povjerenstva)
Član povjerenstva Tomislav Frleta (član povjerenstva)
Član povjerenstva Barbara Vodanović (član povjerenstva)
Ustanova koja je dodijelila akademski / stručni stupanj Sveučilište u Zadru (Odjel za francuske i frankofonske studije) Zadar
Datum i država obrane 2024-06-24, Hrvatska
Znanstveno / umjetničko područje, polje i grana HUMANISTIČKE ZNANOSTI Filologija
Sažetak L’objectif de ce mémoire de master est de montrer ce qui permet au langage d’être le réservoir d’une grande quantité d’informations et d’expériences culturelles. La compréhension humaine du monde est de nature conceptuelle, qui se reflète ensuite dans des unités phraséologiques dont la signification est très souvent déterminée culturellement. Notre travail met l'accent sur l'analyse des expressions idiomatiques ou plus précisément sur l’analyse des unités phraséologiques. Afin d’effectuer cette analyse nous confrontons deux approches : la Théorie cognitive de la métaphore et la Théorie des unités figuratives conventionnelles. Ces théories cherchent à expliquer la formation et le fonctionnement des expressions figuratives dans le langage. Du point de vue des études linguoculturelles, la majorité des unités phraséologiques sont motivées par des symboles culturels, c'est-à-dire des culturèmes qui sont capables de passer d'un système non linguistique à un système linguistique grâce à la transposition intersémiotique. La formation d'un sens phraséologique est également possible grâce à la structure conceptuelle qui se trouve à l'arrière-plan des unités phraséologiques, appelée « composant d’image » (angl.
image component) (Dobrovol’skij et Piirainen, 2008 : 7). Dans l'analyse de ces unités, nous recourons à divers codes culturels sur la base desquels se construisent les significations phraséologiques. Étant donné que chaque langue conçoit différemment sa réalité linguistique, qui se reflète ensuite dans son système phraséologique, le choix des stratégies de traduction doit être soigneusement réfléchi, dont l'aperçu est présenté à la fin de ce mémoire de master.
Sažetak (hrvatski) Cilj ovog diplomskog rada je prikazati što omogućuje jeziku da bude skladište velike količine kulturnih informacija i iskustva. Ljudsko poimanje svijeta je konceptualne prirode što se potom odražava na frazeološke jedinice čije je značenje vrlo često kulturno determinirano. Rad najveći naglasak stavlja na analizu idiomatskih izraza, to jest frazeoloških jedinica, pri čemu koristimo dvije teorije: Kognitivnu teoriju o metafori i Teoriju o konvencionalnim figurativnim jedinicama. Te teorije pokušavaju objasniti formiranje i funkcioniranje figurativnih izraza u jeziku. Iz perspektive lingvokulturoloških studija većina frazeoloških jedinica motivirana je kulturnim simbolima to jest, kulturemima koji su zahvaljujući intersemiotičkoj transpoziciji u mogućnosti prijeći iz nejezičnog sustava u onaj jezični. Formiranje frazeološkog značenja moguće je i zahvaljujući koceptualnoj strukturi koja leži u pozadini frazeoloških jedinica, a koja se naziva “slikovna komponenta” (eng. image component) (Dobrovol’skij i Piirainen, 2008: 7). U analizi tih jedinica pribjegavamo raznim kulturnim kodovima na čijem temelju su izgrađena frazeološka značenja. S obzirom na činjenicu da svaki jezik drugačije koncipira svoju jezičnu stvarnost što se potom odražava u njegovom frazeološkom sustavu, izbor prevoditeljskih strategija mora biti pažljivo razmotren čiji se pregled donosi na kraju ovog diplomskog rada.
Sažetak (engleski) The aim of this thesis is to show what enables language to be a source of a large amount of cultural information and experiences. The human understanding of the world is of a conceptual nature, which is afterwards reflected in phraseological units whose meaning is very often culturally determined. The paper places the greatest emphasis on the analysis of idiomatic expressions, or even more precisely to the analysis of phraseological units, in which we use two theories: the Cognitive Theory of Metaphor and the Theory of Conventional Figurative Units. These theories try to explain the formation and functioning of figurative expressions in language. From the perspective of linguo-cultural studies, many phraseological units are motivated by cultural symbols, that is, culturemes that are able to pass from a non-linguistic system to a linguistic one thanks to intersemiotic transposition. The formation of phraseological meaning is also possible thanks to the conceptual structure that lies in the background of phraseological units, which is called the “image component” (Dobrovol’skij and Piiranen, 2008: 7). In the analysis of this units, we resort to various cultural codes on the basis of which phraseological meanings are built. Given the fact that each language conceives its linguistic reality differently, which is then reflected in its phraseological system, the choice of translation strategies must be carefully considered, the overview of which is presented at the end of this thesis.
Ključne riječi
culturème
symbole culturel
phraséologie
unité phraséologique
unité figurative conventionnelle
traduction
Ključne riječi (hrvatski)
kulturem
kulturni simbol
frazeologija
frazeološka jedinica
konvencionalna figurativna jedinica
prevođenje
Ključne riječi (engleski)
cultureme
cultural symbol
phraseology
phraseological unit
conventional figurative unit
translation
Jezik francuski
URN:NBN urn:nbn:hr:162:995561
Studijski program Naziv: Francuski jezik i književnost (dvopredmetni); smjerovi: Prevoditeljski Smjer: Prevoditeljski Vrsta studija: sveučilišni Stupanj studija: diplomski Akademski / stručni naziv: sveučilišni/a magistar/magistra francuskog jezika i književnosti (univ. mag. philol. franc.)
Vrsta resursa Tekst
Način izrade datoteke Izvorno digitalna
Prava pristupa Otvoreni pristup
Uvjeti korištenja
Datum i vrijeme pohrane 2024-07-05 12:00:29